7 принципа јогијске исхране

Јогијска исхрана за будан ум,
здраво тело и мирно срце

Јогијска исхрана обухвата принципе којима настојимо да одржимо ум будним, тело здравим, а срце мирним. За будан ум бирамо храну која нам даје енергију за концентрацију и рад, тако да после оброка останемо активни уместо троми и уморни. За здраво тело бирамо намирнице и комбинације које нам пријају и обезбеђују довољно хранљивих материја и виталне енергије*. За мирно срце преузимамо одговорност за своје изборе, трудимо се да њима не повређујемо себе ни друге и негујемо захвалност. У овом тексту осврнућемо се на неколико начина да те принципе применимо у свакодневном животу.

* Витална енергија је традиционалан назив за животну снагу коју препознајемо у свему живом око нас. Витално значи животно: оно што подржава живот, раст, развој и метаболизам. Енергија је снага потребна телу за рад, а добијамо је из хране, сна и других извора опоравка.

1. Једемо природну и што мање прерађену храну

Природне намирнице имају сопствени састав и хранљиву вредност. Здравом исхраном настојимо да их што мање непотребно мењамо. Кување, друга термичка обрада, ферментација и сушење уобичајени су начини припреме, док индустријски производи често садрже већи број додатака, соли, шећера или конзерванса.
Једноставно речено: што је намирница даље од свог природног облика, то се мање уклапа у овај приступ јогијској исхрани.

На пример, инстант чорба из кесице другачија је од чорбе скуване од свежег поврћа. Ако желимо да у тело унесемо што више хранљивости и свежине, предност дајемо целовитим намирницама.

2. Бирамо локалне и сезонске намирнице 

Бирамо оно што у датом годишњем добу расте у поднебљу у којем живимо. Савремена трговина лако замагљује сезоне: намирнице стижу из далеких крајева, а узгој у пластеницима омогућава да многе буду доступне готово целе године.

Да бисмо лакше препознали локалне и сезонске намирнице, можемо да посматрамо природу и пратимо време сазревања. Вишње и трешње, на пример, сазревају крајем пролећа и почетком лета. У пролеће ниче и дивље зеленило, попут маслачка и младе коприве. Њихов горкаст укус у традиционалним системима исхране повезује се с пролећним освежавањем јеловника после зиме. 
Лубенице и брескве сазревају лети, када нам сочна храна природно прија. Према ајурведи, сладак укус делује расхлађујуће, па се током лета препоручује више зрелог воћа. Воће је лак оброк, а неким људима највише прија када га једу самостално. 
Предност у исхрани дајемо ономе што нам природа нуди у одређено доба године.

3. Тражимо свеже и органски узгајане намирнице 

Бирамо свеже намирнице узгајане уз што мање непотребних хемијских средстава и, када можемо, упознајемо порекло хране коју купујемо. Савршен облик и боја нису једино мерило квалитета. Поврће неправилног облика или с понеком рупицом може да буде изузетно мирисно и укусно. У јогијској исхрани предност се даје свежој храни, док се дуго складиштени производи и остаци оброка користе промишљено и уз правилно чување. 
Храна богата калоријама, а сиромашна хранљивим материјама, не даје нам дуготрајну виталност. Ако је често једемо, може да допринесе умору, прекомерној телесној маси и здравственим тегобама. 

Овом принципу припада и настојање да већину оброка припремамо код куће. Тако бирамо састојке, једемо свежије и знамо шта се налази у нашем тањиру. Храна нас пре свега храни. Добро је да приметимо када једемо због стварне глади, а када из досаде, навике или потребе за утехом.

Енергија из хране потребна нам је за све животне функције. Можемо да се запитамо: која храна мом телу даје најстабилнију и најквалитетнију енергију?

4. Промишљено комбинујемо намирнице у оброку

Ајурведа велику пажњу посвећује комбинацијама намирница и индивидуалној конституцији. Савремена нутриционистика не потврђује сва традиционална правила комбиновања, али свако може да прати које му комбинације пријају. Различита храна вари се различитом брзином, а обилан или сложен оброк неким људима може да изазове надутост, горушицу, тежину или умор.

Неколико практичних правила и предлога:

– Сирово воће можемо да једемо као самосталан оброк. У традиционалном ајурведском приступу воће се често једе одвојено од главних оброка, нарочито лубенице и диње. То није неопходно за свакога, па посматрајте сопствено варење и изаберите оно што вам прија.

– Не морамо да нагомилавамо много различитих извора протеина у једном оброку. Неким људима једноставнији оброци лакше падају. Ако једемо пасуљ, на пример, није неопходно да оброк додатно оптеретимо великим количинама сира или других концентрованих извора протеина. Ако оброк већ садржи јаје и сир, можемо да проценимо да ли нам је заиста потребан и трећи извор, попут месног производа.

– Главни оброци треба да садрже довољно протеина како бисмо дуже били сити. Одраслом човеку потребно је девет есенцијалних аминокиселина које тело не може само да произведе. Намирнице животињског порекла углавном садрже све есенцијалне аминокиселине. Код биљне исхране важно је да током дана једемо разноврсне изворе протеина. Житарице и махунарке међусобно се допуњују, али не морају нужно да буду у истом оброку. Соја, киноа, хељда и семенке конопље међу биљним су намирницама са повољним аминокиселинским профилом.

– Зачини могу да побољшају укус и неким људима олакшају варење. Зато се и у индијској и у медитеранској кухињи користе ароматични зачини и биљке. Бибер подстиче лучење пљувачке и дигестивних сокова, а у ајурведи се ђумбир посебно цени као зачин који загрева и буди варење.

– Мали залогај пре оброка може да пробуди апетит . Ајурведски предлог је мало ситно исецканог или наренданог свежег ђумбира с кашиком лимуновог сока и прстохватом соли, пет до петнаест минута пре главног јела. Ова мешавина није погодна за свакога, нарочито код осетљивог желуца или горушице, па је прилагодите себи или је прескочите.

– Масти су нам потребне; тврдња да свака маст гоји превише је поједностављена. Непрерађене масти из квалитетних извора важне су за организам. Потребна количина зависи од целокупне исхране, активности и индивидуалних потреба. Посно и суво није аутоматски здравије од оброка с умереном количином добрих масти. 

– Ни однос према шећеру није сасвим црно-бео. Сладак укус први упознајемо кроз мајчино млеко, а угљени хидрати су важан извор енергије. Проблем настаје када често једемо велике количине додатих и рафинисаних шећера, нарочито у производима који истовремено садрже много засићених масти и мало влакана. Воће, за разлику од слаткиша, уз природне шећере доноси воду, влакна, витамине и минерале. Пиринач и друге житарице такође имају благу природну слаткоћу. Када смањимо веома слатке индустријске производе, чуло укуса постепено поново препознаје суптилније укусе.

Ослушкивањем тела лакше примећујемо шта нам прија, а шта тешко варимо. Подригивање, гасови, надутост или горушица могу да укажу на то да нам количина или комбинација није одговарала. Ако се симптоми понављају или су јаки, треба се посаветовати са здравственим стручњаком.

Уз ова једноставна правила можемо да састављамо оброке који су нам лакши за варење и нутритивно уравнотеженији. 

Свако од нас је другачији и хранљиве материје добија из различитих извора. Током живота мењају се и количина и састав хране који нам одговарају.
Највредније је да научимо да слушамо своје тело и његове потребе. Не морамо да осуђујемо туђе изборе нити да критикујемо себе због сопствених.

Када дуже време једемо квалитетне, свеже припремљене и целовите оброке, лакше препознајемо стабилну ситост. Добро уравнотежен оброк ређе оставља потребу за брзим изворима енергије, попут слаткиша и рафинисаних угљених хидрата.

5. Начин једења и важност жвакања

Када и како једемо готово је једнако важно као и шта једемо. Ако једемо у миру, када смо гладни, и добро жваћемо залогаје, оброк нам обично лакше прија. Није добро да редовно једемо с ногу, у ходу, на брзину, под стресом или усред свађе. Потрудимо се да створимо време и место за миран оброк и заиста се посветимо храни.

Када осетимо глад, једемо с већим уживањем. Ако непрестано грицкамо и једемо иако смо сити, желудац стално ради и теже препознајемо природне сигнале глади и ситости. Није добро ни да предуго останемо без хране, јер тада лакше једемо пребрзо и више него што нам је потребно. Тражимо меру: довољно гладни да нам оброк прија, али не толико да једемо халапљиво.
Да бисмо лакше осетили колико нам је довољно, учимо да једемо спорије и добро жваћемо. 

Ајурведа понекад препоручује да сваки залогај сажваћемо и до тридесет пута. Број није најважнији; корисније је да чврсту храну жваћемо док не постане мека и да не журимо. Велики оброк поједен нагло може да буде тежак за варење, док споро једење оставља телу време да препозна ситост.

Варење заиста почиње у устима. Темељним жвакањем уситњавамо храну и мешамо је с пљувачком, па желудац лакше наставља процес. Уједно можемо потпуније да осетимо укусе и од сваког залогаја направимо мали доживљај.
Спорим једењем и пажљивим жвакањем заиста доживљавамо оброк и више уживамо у њему.

6. Молитва и захвалност

Можда је најважнији принцип јогијске исхране да једемо са захвалношћу и поштовањем према оброку пред нама.
Захвалност нас успорава и помаже нам да оброк прихватимо с више пажње и уживања. Када смо стално незадовољни и избирљиви, теже примећујемо вредност онога што имамо.

Животом у градовима изгубили смо непосредан додир с начином на који храна расте и путем који прелази до нашег стола. Ко сам узгаја поврће зна колико труда, времена, пажње и знања захтева свака шаргарепа. Тада лакше ценимо храну, мање је бацамо и пажљивије је користимо.
Можемо да размислимо колико је руку било потребно да сваки састојак стигне на наш сто и да препознамо сопствену одговорност према храни и ресурсима које имамо.
Економске околности могу брзо да се промене и донесу тешка времена. Зато не узимајмо садашње обиље здраво за готово. Велики избор и препуне полице лако нас навикну на незахвалну избирљивост.

Однос према храни често одражава однос према другим деловима живота, па захвалност можемо да почнемо да негујемо управо за столом. Молитва пре јела служи томе да освестимо лепоту и богатство које имамо.

Молитва може да буде и једна тиха реченица: „Хвала на овом оброку. Нека га моје тело прими са захвалношћу и узме из њега оно што му је потребно.” 

7. Покрет и вежбање

Покрет је важан део бриге о варењу и целокупном здрављу. Дуготрајна неактивност може да успори рад црева, смањи кондицију и ослаби мишиће, а то не може да надокнади ни најздравији оброк. 

Редовно, прилагођено вежбање помаже нам да одржимо тело активним и виталним. Јога повезује снагу, истезање, покретљивост зглобова и кичме, дисање и усмеравање пажње. Поједини положаји и технике дисања могу да подрже кретање тела и осећај лакоће у стомаку.
У јогијском језику здравље се често описује као чистоћа и проточност организма, односно одсуство застоја.
Проток енергије можемо да повежемо с кретањем тела, ритмом дисања, метаболизмом, циркулацијом и другим променама које се свакодневно одвијају у нама. Добра проточност подржава осећај здравља и живости.

Сажетак

Често чујемо да је јогијска исхрана вегетаријанска или веганска, али то није нужно. Важније је да храна буде домаћа, свежа, с пажњом припремљена и од намирница из поузданих извора него да буде индустријски обрађена, чак и ако носи ознаку „био” или „органско”. И вегетаријанска исхрана постала је велики посао, па се под етикетом здраве хране понекад продају производи пуни шећера и адитива.

Ови принципи позивају нас да размишљамо о томе шта купујемо и чиме хранимо себе и породицу. Куповином подржавамо производњу одређеног производа, па својим избором говоримо: „Да, ово подржавам” или „Не, у ово не желим да улажем.” Свако је слободан да донесе сопствену одлуку.

Информисаност и свесност при избору дају нам могућност да одлучимо промишљено, уместо да нас воде слепе навике.

Учимо да препознамо утицај реклама, маркетинга и културе и да јасније видимо како није сваки производ који се нуди добра храна за наше тело. Можемо да се запитамо како настаје савршено упакован и рекламиран производ, која индустрија стоји иза њега и какву цену за њега плаћају људи и природа.
Позвани смо да размишљамо, бирамо свесно и користимо здрав разум. Ниједна крајност није добра.

Кренимо у праксу

– Ако желите да динамичном јогом подстакнете кретање и пробудите осећај енергије у стомаку, испробајте четвородневни циклус „Ватрено варење – циклус за подршку варењу и ревитализацију органа” који се налази на мојој Јутјуб плејлисти.

– Придружите се мом редовном програму ОНЛАЈН ЈОГЕ у којем често обрађујемо теме здравог варења и важности јогијских принципа за здравље.