Јога за ментално здравље
КАКО ЈОГА МОЖЕ ДА ПОМОГНЕ КОД АНКСИОЗНОСТИ?
Једна од речи којима описујемо анксиозност јесте тескоба или стега. Ко је стегнут и где? Да ли је то осећај „стешњености” у сопственој кожи, нелагода настала због унутрашњег притиска, као да бисмо најрадије искочили из себе? На Википедији пише „Узрок анксиозних поремећаја лежи претежно у психолошким чиниоцима, иако постоје докази о генетском утицају и неурофизиолошкој основи.”
Усудићу се да кажем да је све што доживљавамо психосоматско искуство. Психа, односно ум, утиче на тело, као што и хемија тела утиче на психу. Мислима можемо да изазовемо страх у телу, а телесни осећаји страха могу да покрену застрашујуће мисли. Дакле, искуство страха може да се пробуди из оба смера. Важно је да разликујемо та два аспекта истог искуства.
Последњих година популарно је „мислити позитивно”. Позитивне мисли свакако могу да створе пријатнија осећања у телу и ублаже нашу стегу, али ствар није тако једноставна. Ако се појави „негативна мисао”, а ми покушамо на силу да је уклонимо или порекнемо, заправо реагујемо одбојношћу према њој, што само ствара нову напетост. Најпре треба да је препознамо, прихватимо и осетимо, па да покушамо да се уз њу опустимо. Тако развијамо мисао прихватања и разумевања. „Негативна мисао” можда је и даље присутна, али наш однос према њој и њеном телесном одјеку постаје свестан и прихватајући.
Другим речима, учимо да останемо мирни уз немир и да га посматрамо мирним очима. У томе лежи умеће радоснијег живота и истинска слобода.
Просветљени јоги или Буда такође осећа „негативна” стања тела и ума. Њихова слобода је у томе што могу да изаберу да ли ће им поверовати и што умеју лакше да их отпусте. У теорији то звучи одлично, али шта када нас обузме напад панике, пажња се сузи, страх преплави цело тело, почнемо да дрхтимо, дах постане кратак и све делује потпуно стварно?
Јогијска пракса каже: вратимо се телу. Бирамо да се усмеримо на телесни аспект анксиозности и осетимо проток те снажне енергије. Допуштамо телу да је пропусти кроз себе сопственим ритмом, док настојимо да задржимо бистрину и свест о ширем простору и пролазности искуства. Тело природно тежи отпуштању, равнотежи и здрављу, као и све у природи. Мислима страха и потпуним поистовећивањем с тешким емоцијама можемо да задржимо анксиозност у свом систему; управо борбом да што пре прође понекад јој не допуштамо да прође.
Све док истински не прихватимо да је то стање или осећање тренутно присутно, док га одгурујемо и покушавамо да уклонимо, стварамо још више немира и анксиозности.
А како да га прихватимо? Језик који разумеју и тело и ум јесте дах. Јогом учимо да успоримо дисање, проширимо капацитет плућа и дахом подржимо регулацију нервног система. Дубок, свестан дах може да нам пружи предах од вртлога мисли који се већ одомаћио. Јога је вежба присећања: у интензивној ситуацији учимо да изаберемо повратак у тело. Праксом будимо телесну свест, „мајндфулнес тела”, односно присутност у телу. Јогијске вежбе истежу мишиће и стварају простор који се у тескоби и стресу губи, враћајући нам осећај отворености и покретљивости. Помажу нам да ствари видимо из шире перспективе, па мало-помало учимо да искуства више осећамо кроз тело, а мање тумачимо само кроз идеје и концепте. Јога нуди начин да ојачамо способност саморегулације и свесније бирамо којим ћемо мислима поверовати. У видео-снимцима испод можете да погледате неколико часова јоге посебно осмишљених за ублажавање тескобе и подршку менталном здрављу кроз рад с телом.
Напомена: Израз „негативне мисли” стављам под наводнике јер мисли не морамо строго да делимо на негативне и позитивне. Постоје различити психосоматски интензитети и наша способност да их пропустимо, а да им не поверујемо аутоматски. Овај чланак не предлаже прекид прописане терапије нити самосталан рад у акутним стањима!
