Моћ намере

Пре свега, шта је намера? И зашто је важно да је освестимо? 
За потребе овог текста дефинишимо је овако: Намера је покретачка сила. Ако појам намере потражимо у природи, можемо рећи да свака влат траве има намеру да расте. То је природно уписано у њу. Све у природи има своју покретачку силу и функцију раста, развоја, промене и пролазности. И ми смо део природе: сваки орган у нашем телу има своју функцију за коју је створен, а те намере одвијају се саме, према сопственом програму. 

Покретачке силе су и намере које можемо освестити и на које можемо утицати, на пример наши избори, знање, уверења и начин на који негујемо мисли и тело. Кажем „можемо освестити” јер и оне могу остати неосвешћене и управљати нама према сопственом програму.

Што их више освешћујемо, то имамо већу могућност да изаберемо хоћемо ли реаговати на њих. Тај избор обликује наш живот.

Зато имамо добар разлог да препознамо намере из којих делујемо и да их разјаснимо сами са собом.

На намеру можемо реаговати мишљу, када у њу поверујемо; речима, када ту мисао изговоримо; и делом, када мисао у коју смо поверовали и коју смо изговорили спроведемо у живот. 

Једноставан пример: пролазимо градом и замирише нам пециво. Помислимо да бисмо могли да га купимо и, ако поверујемо тој мисли и намери, можда ћемо пријатељу поред себе рећи: „Сачекај да купим пециво.” Намеру смо претворили у речи, а затим и у дело када смо ушли у пекару, купили пециво и појели га. У другом сценарију осетимо исти мирис и препознамо мисао о куповини, али не реагујемо на њу, већ наставимо разговор. Нисмо поверовали тој покретачкој искри и она се није остварила. 

Овај пример је лако разумети, али у сложенијим ситуацијама, када су намере обојене емоцијама и несвесним обрасцима понашања, чешће делујемо аутоматски. Аутоматизам је скуп неосвешћених намера над којима немамо могућност избора. Понекад постанемо свесни тек усред неке радње; ако нисмо препознали мисли које су нас до ње довеле, нисмо освестили почетну искру намере.

Путању неке радње лакше је прекинути на нивоу мисли него на нивоу деловања, када се већ цело тело усмерило ка њеном остварењу. 

Свесне или не, намере нас усмеравају и управљају нашим мислима, речима и делима, а тиме обликују и нашу личност.

Зато су освешћивање намера и постепено развијање способности да бирамо на које ћемо реаговати прави пут ка зрелој и одговорној личности. Није лако бити мудар и деловати из промишљених намера; изрека да је „пут до пакла поплочан добрим намерама” понекад може бити истинита. Што дубље слојеве намере освестимо, мање ћемо грешити. Другим речима, што раније препознамо ситну искру, то боље.

То није једноставан пут, али данас имамо много метода које нам помажу да већ на нивоу мисли освестимо из чега делујемо. Намере можемо истраживати и кроз јогу с пажљивим, спорим покретима, на пример кроз Мајндфул Слов Флов јогом.

Мајндфул флов је сат јоге у којем се наглашава освешћивање тела, мисли а тиме и намера. Када изводимо лагане и једноставне покрете, лако препознајемо мисао о промени положаја и јасно осећамо покретачку силу те намере у телу. Одлучимо да је спроведемо и свесно водимо покрет од тачке А до тачке Б. Тако нам, мало-помало, намере постају јасне не само као идеје већ и као телесни импулси. 

Потражите Мајндфул Слов Флов час јоге „Пут намере”, у којем смо тражили своје покретачке искре, освешћивали их у телу и свесно реаговали на њих. Уз праксу све лакше препознајемо и најмању, готово невидљиву искру и можемо да бирамо.