Одговорни туризам

Све почиње од намере

Како се осећаш када чујеш: масовни туризам, бесправна градња, бетонизација, комерцијализација ресурса, уништавање природе и летње гужве? Те појмове често повезује исти покретач: зарада током сезоне.

Туризам усмерен само на краткорочну добит нуди брза решења и привремен труд, док последице лако остају без јасно одговорне особе. Масовна потрошња одговара великим инвестицијама које понекад немају трајну везу с локалном економијом и проблемима после сезоне. Жеља за зарадом лако оправда још један спрат, још један апартман и градњу тамо где простор и односи то не могу да поднесу. Обала је привлачна, па је претварамо у производ за кратку употребу, на штету природе и заједнице која ту живи целе године.
На деловима шпанске обале види се куда може да одведе неконтролисана изградња: хотели и апартмани потисну природу и локални карактер. Постоје и добри примери, али упозорење је јасно.

Постоји ли мера у којој туризам остаје дугорочно одржив и у којој се о завршетку сезоне бринемо једнако као о њеном почетку?*

* Побринути се за крај једнако пажљиво као за почетак – мисао из 64. поглавља Лао Цеовог Тао те ђинга.

Можемо ли уз жељу за зарадом да видимо целу слику и сопствени утицај на природу и односе од којих зависимо? Можемо ли у несавршеном систему да негујемо вредности које нас неће отуђити од сопственог места?

Проблем великих бетонских грађевина духовито је приказао Валентино Бошковић у песми Крузер у Постира.

Ивица и апартмани

Ивица живи у приморском градићу и схвата да су апартмани најлакши и најисплативији извор прихода. Два апартмана изнајмљена током три месеца могу да издржавају породицу целе године. Улаже уштеђевину, подиже спрат куће и уређује смештај, можда и на самој граници просторног плана. Посао успева: породица чисти, зарађује довољно и може даље да улаже.

Ко не би пожелео да буде Ивица када би имао такву прилику?

Када се сви у малом месту окрену истом моделу, оно после сезоне постаје град празних прозора. Живот се подређује потребама гостију, а квалитет свакодневице становника своди на три напорна месеца. Ипак, управо локална традиција, свакодневни живот и карактер домаћина дају месту дух због којег гости желе да дођу. Та вредност заслужује да буде негована током целе године. Може ли место да сачува аутентичан дух ако изнад старог трга, цркве, карда и декумануса висе модерне зграде чији су прозори већи део године празни?
Локалне власти подржавају туризам јер он доноси приход појединцима и јавним буџетима. Велики део државне економије ослања се на тај извор.

Зато ни они који не изнајмљују нису потпуно изван система: туризам утиче и на њихов стандард, услуге и окружење.

Зашто се већи део прихода не улаже у домаћу производњу, културу, науку и целогодишња радна места питање је за ширу расправу. Исто важи за порезе и ток новца од малих и великих инвестиција. Ако је намера брза и сигурна зарада, дужност мора да буде и преузимање одговорности за локалну заједницу, инфраструктуру и природу.

Туризам који има лице

Дебора и Џонатан долазе на одмор радознали и желе да упознају културу и природу места. Желе да сазнају више и у џепу чак носе водич Лонли планет за Хрватску . Можда не би били само потрошачи када бисмо им понудили да истражују, чују приче и упознају изазове људи који овде живе целе године. И домаћин може да чује њихову причу, па гости више нису само број у календару.
Ивица вероватно већ има присан однос с неколико гостију који му се враћају. Та веза је снажнија од искуства у великом хотелу, где гост често не види колико се хране баца, отпада производи, воде троши или како живе сезонски радници. На малом острву последице остају локалној заједници и после одласка гостију. Када бисмо ту скривену слику учинили видљивом, било би теже уживати без размишљања о сопственом утицају.
Гост може да каже да је платио одмор и да брига није његова. Систем привидно функционише, али трошак се ипак негде појави.

Да ли понуда ствара безличног масовног туристу или потражња подстиче домаћине да место посматрају само као робу? Вероватно оба смера хране исти круг.

Држава и домаћини имају одговорност да поставе правила. Госта примамо у свој дом и можемо јасно да кажемо шта се поштује. Новац не може да замени вредност земље, природе и заједнице које нас хране и које нису неисцрпан производ.

Освешћен туризам

Екологија почиње поштовањем и одговорношћу. Одговорни смо за предмет који купимо и његову амбалажу, као и за правилно одлагање. О томе пишем у тексту: Где почиње екологија?
Гости би можда пажљивије поступали с отпадом када не би осећали да су само у пролазу, већ да привремено припадају месту и да отпад у Јадрану штети и њима. Како можемо да пробудимо тај осећај повезаности и привржености?
Критику наутичког туризма прочитајте у тексту: Море родило коре.

Префикс мајндфул можемо да додамо и туризму. Изразмајндфул туризамописује путовање с пажњом према месту, људима и сопственом утицају. Као домаћини можемо те вредности јасно да понудимо и уградимо у правила боравка.

Намера овог текста је да позове све који зарађују од туризма да виде обе стране новчића. На једној је лична добит, а на другој обавеза да уложе новац, време и пажњу како би после посла заједница и окружење били барем једнако добри, а по могућности и богатији.

То је и позив локалним властима и државним институцијама да правилима, порезима и плановима усмеравају сезонску зараду назад у место које је омогућава.

Моја породица живи у врло траженој туристичкој зони, али се не бавимо изнајмљивањем. Живимо свој живот уз летњи туризам и уз његово готово потпуно зимско одсуство. Везани смо за место током целе године, не само када је финансијски плодно.
Тамо где туризам још није потиснуо све остало видим људе који негују место уместо да га само искоришћавају. Чисте, поправљају, улепшавају и повезују се и зими, када делује пусто. Те особине вреди подржати.

Зато сам изабрала фотографије онога што је лепо и вредно, да се подсетимо шта желимо да сачувамо и останемо у додиру с љубављу према ономе што имамо, уместо само са згражавањем над губитком.

Шта можемо да урадимо?

– Развијати облике туризма чија вредност није само брза потрошња, попут здравственог, образовног и истраживачког туризма, уз етичке стандарде и корист за локалну заједницу.
– Током целе године нудити радионице и дружења која оживљавају традиционалне занате: чипку, поправку дрвених бродова, сувозид и друге локалне вештине. Неколико лепих иницијатива видела сам у Комижи.
– Стварати целогодишња занимања независна од сезоне. Биолози, археолози, геолози, занатлије и многи други могли би да раде на Вису.
– Подстаћи локалне људе да гостима понуде искуства, односноискуствени туризам, а не само производе и услуге. Радионица поправке старог брода или организовано чишћење плаже могу госту да приближе стварне вредности заједнице и омогуће му да допринесе.
– Улагати у догађаје и установе које граде културу живљења и наглашавају некомерцијалне вредности. На трајекту се приказују рекламе за ресторане и агенције; зашто се не би приказао и позив на одговорно понашање и прича о вредностима Виса, тако да путник већ на путу разуме где стиже?

С обале нашег Јадрана верујем у одговорни и одрживи туризам и надам се да о тешким темама можемо отворено да разговарамо и тражимо решења за дугорочну добробит свих.
Поздрав с Бишева