Живот у природи је живот са инсектима.
Делимо свакодневицу са многим облицима живота — будистички речено, са видљивима и невидљивима. Први корак је да ти не сметају. У другом почнеш да их примећујеш. А онда их већ проучаваш јер су, руку на срце, фасцинантни.
Многи инсекти стварно изгледају као да нису са ове планете, као ванземаљци. Али наша планета је у свемиру и сви смо ми технички ванземаљци, па направим цео круг том мишљу и вратим се право у опчињеност природом…
Скакавци су међу бићима која нам не сметају. Не гризу, не нападају и чак нам дозвољавају да приђемо довољно близу да их пажљиво погледамо. Како су савршено направљене текстуре њихових оклопа: тачкице, цртице, права свемирска одела…
Појављују се у свим облицима, бојама, величинама, годинама, младостима, живостима и неживостима… Гледамо како се крећу и шта раде: стоје, скачу, лете, трче, крију се и друже. Сваког јутра нам уредно кажу „Добар дан”, а сваке вечери пожеле „Лаку ноћ”. Наравно да им је место у Бишевском дневнику.
