У врту, на сухозидним терасама, имамо три мала стабла вишње. За ових неколико година нисам видела да је иједно порасло; очигледно им та величина баш одговара, а можда је једноставно таква сорта. Претпрошле године су богато родиле и после бербе смо направили сок. Прошле године било је тек неколико бобица, а ове је поново стигло право изобиље. Мало смо их зобали директно са грана, па одлучили да опет правимо сок, да све потрошимо и сачувамо.
Извукли смо прастари соковник — који смо после ове акције ипак морали да бацимо јер му је ефикасност била болно лоша — и кренули да цедимо, вишњицу по вишњицу. План је био да сок сипамо у кесице за лед и замрзнемо. Исто смо урадили пре две године и цело лето имали дивно освежење. Само убациш неколико коцкица леденог сока од вишње у чашу воде и добијеш киселкасто, баш освежавајуће пиће. Таман за лето. :)
После цеђења и једног великог хаоса схватила сам зашто су вишње тако високо на листи хранљивог воћа. Сок који је капао свуда био је лепљив и густ, тамноцрвен, као најгушћа здрава крв. Наравно, сви летећи зујавци — осе, пчеле, бумбари, чак и обади — дошли су да се часте на нашој гозби. Још једна потврда да смо отворили ризницу здравља за све… :)
Ето, сада знате: имамо свеже цеђен сок од вишње замрзнут у кесицама за лед. Кад дођете код нас, можемо да вас почастимо оригиналним острвским хладним напитком.
