Колико је дуго неки предмет био у мору види се по величини шкољкица које се на њега населе и по густини њихове колоније. По тим параметрима, ова столица је баш дуго била испод површине, а данас се насукала на нашу обалу потпуно очувана. Већина ствари које се насукају буде уништена и поломљена, али овај комад је очигледно направљен од стварно добре пластике. Морам признати да ми је било драго да то видим.

Шкољкице не знају да су се населиле на оно што ми зовемо смећем, на случајни догађај у којем је пластична столица упала у море… Њима је ово баш згодна површина за живот. Виђамо их на свим материјалима и предметима који су дуго плутали и лутали. Мислим да се насељавају на стране окренуте од сунца, па је зато горња површина столице нетакнута. И у другим сличним случајевима приметила сам исто. Оне показују југ као што маховина на копну показује север. Шалим се.

Сад кад знамо како је столица лежала док је била потопљена, можемо да се играмо детектива. Машта одмах крене: где је била толико дуго? Који ветар и који талас су је коначно избацили на обалу? Да ли је пала са терасе неког албанског хотела? И шта ћемо сада с њом?