Koliko je dugo neki predmet bio u moru vidi se po veličini školjkica koje se na njega nasele i po gustoći njihove kolonije. Po tim parametrima, ova stolica je baš dugo bila ispod površine, a danas se nasukala na našu obalu potpuno očuvana. Većina stvari koje se nasukaju bude uništena i polomljena, ali ovaj komad je očigledno napravljen od stvarno dobre plastike. Moram priznati da mi je bilo drago to vidjeti.
Školjkice ne znaju da su se naselile na ono što mi zovemo smećem, na slučajni događaj u kojem je plastična stolica upala u more… Njima je ovo baš zgodna površina za život. Viđamo ih na svim materijalima i predmetima koji su dugo plutali i lutali. Mislim da se naseljavaju na strane okrenute od sunca, pa je zato gornja površina stolice netaknuta. Isto sam primijetila i u drugim sličnim slučajevima. One pokazuju jug kao što mahovina na kopnu pokazuje sjever. Šalim se.
Sada kada znamo kako je stolica ležala dok je bila potopljena, možemo se igrati detektiva. Mašta odmah proradi: gdje je bila toliko dugo? Koji vjetar i koji val su je konačno izbacili na obalu? Je li pala s terase nekog albanskog hotela? I šta ćemo sada s njom?
