Кажу да је име добила по начину на који држи предњи пар ногу, јер подсећају на руке склопљене у молитви.
Богомољка је чест станар вртова и дворишта, па тако и овог нашег на Бишеву. Женке су овако велике и дречавозелене. Дотична дама се мало сунчала на тераси, па сам приредила фото-сесију. Није се бунила; чак је и позирала. Колико год да сам јој се приближавала, само би окренула главу у профил да испадне још заноснија.
Она је један од оних инсеката са „бестежинским ефектом”: на крхким ножицама држи целу тежину на усправној површини. Да ли се врхови тих ножица некако закаче за текстуру? Како уопште тако стоји? Нека то остане њена тајна. Мистерија јој добро стоји.
Мало смо је проучавали, па наставили својим путем. Никола је касније ломио језик покушавајући да понови кога смо то срели на тераси…
