У осам ујутру у Комижи укрцали смо се на Пругу, брод који вози на релацији Комижа–Бишево и назад. Данас на броду није било никога осим нас. Морнар Фране се зезао да пожуримо и заузмемо места. Ми смо рекли да ћемо да се лактамо… Није реткост да смо сами на Прузи. Овог пута море је било средње мирно, небо лагано облачно, права прилика да све документујемо.

Унутрашњост Пруге. Намерно нисам исправила ову фотографију у Фотошопу да би се осетило љуљање. Таква је испала кад сам је снимила и баш то и приказује.

Палуба, наш најбољи друг кад „има мора” — читај: кад баш добро љуља. Изађемо напоље да нам се желудац не попне у грло. Зими се овде превозе грађевински материјал, канте за смеће, роба и сличне практичне ствари. Лети на палубу стижу клупе, тенда и гомила туриста. Пруга се званично зове Свети Салвестар, односно Силвестар, што се види и на фотографији. Он је заштитник Бишева.

Поглед са десне стране према Бишеву. Приближавамо се острву.

Поглед иза нас, према острву Вису које напуштамо.

Прилазимо ували Мезопорат.

Морнар Фране баца конопац да веже брод за риву. Пристајемо у Мезопорату.

Што је требало, обавило се: остављено је неколико пакета, укрцане су нове канте за смеће и напуштамо увалу Мезопорат. Идемо даље према Салбунари и Порату, где се ми искрцавамо…