30.11.2025.

Јесење јутро, велика роса. Зраци су обасјали нашу долину и одједном су се на паучинама појавили дијаманти. Призор је трајао једва десетак минута, док сунце није осушило ситне капи и паучина поново постала невидљива. Срећом, успели смо да их ухватимо објективом.

Предиван пример површинског напона воде. Капљице су нанизане у савршене сфере које као да лебде у ваздуху. И јасан подсетник да је паукова нит један од најчвршћих и најотпорнијих материјала — „чвршћа од челика, а растегљива као најлон” — кад тако танка носи тежину свих капи без видљивог изобличења. Фотоапарат их је увећао боље него што смо могли да их видимо голим оком. Ништа више не треба додати. Ово је једна од оних правих природних чаролија и делим је са радошћу. Модел: Марко. Фото: Стјепан Тафра.

Подели на
LinkedInPinterest
Назад на дневник са Бишева