У једном тренутку цвеће уз стазу пупи и преплави цео призор својом богатом, топлом жутом бојом. Жбунови са великим, жарким цветовима расту без граница јер их нико не коси. Прелазе ивице врта, преливају се преко пута и постају виши од пролазника. Обожавам ту топлу жуту. Сама боја позитивно делује на расположење, стварно подиже оптимизам и буди енергију. Срећом, ови жбунови су постојани. Већ дуго стоје овако отворених, виталних цветова, па можемо натенане да уживамо у њиховој лепоти. Знате ли како се зове ова биљка?

Да, то је наша кућица у позадини, кућица у цвећу…

Подели на
LinkedInPinterest
Назад на дневник са Бишева