Позната лепотица жаркољубичастих цветова краси многа места својом очаравајућом појавом.
У нашој ували расте један жбун који је, као и толико тога на овом острву, потпуно подивљао. Врт из којег расте је запуштен, па тако и она. Али њој то ни најмање не смета. Занемарена Бугенвилија је своје дуге гране, густо пуне цветова, разбацала, извукла и растегла на све стране. Прескочила је ограду, надвила се над пут, закуцала на комшијску шипку и подигла се високо према небу. У свој тој чупавости остаје госпођа непоновљиве елеганције и стила.
Омиљено је одредиште многим зујавцима, па њен интензитет још више појачава жива динамика малих летача.
Проћи поред ње сваки пут је посебан доживљај. Увек јој се поново дивим; фасцинира ме и обори с ногу чаробном нијансом своје густе чипке. Као да је стигла са друге планете, из неког фантазијског света. Нешто стално шапуће, шушти, зове ме да погледам, вуче пажњу и поносно показује свој шарм. Ах, права је дама…
Какав утицај госпођа Бугенвилија има на вас?
